"Posle nastupa na "Rock spektaklu '79" koji je na stadionu JNA organizovalo Bijelo dugme, od grupe se oprastaju Goran Ljubisavljevic, Predrag Brankovic i Ljubodrag Vukadinovic. Novi clanovi postaju basista Zoran Radosavljevic, gitarista Ducan Radivojevic i klavijaturista Nebojsa Markovic, ali se promene tu ne zaustavljaju. Album "Druga plovidba" snimaju sa producentom Zlatkom Manojlovicem, muziku radi Nenad, tekstove Predrag, a pesma "U suton" komponovana je na stihove Dobrice Cesarica. Na Splitskom festivalu 1980. godine na fudbalskom stadionu "Hajduka" nastupaju u okviru rock veceri sa jos trinaest grupa. U to vreme postizu veliki uspeh u Bosni, a i u daljem toku karijere tu ce imati najverniju publiku. Sve do pocetka rata, naravno. Te 1980. godine u JNA odlazi Boban Pavlovic, a menja ga Zoran Stamenkovic (ex Kerber). Istog leta pocinju da sviraju u ferijalnom naselju u Makarskoj gde ce biti redovna pojava u sledecim sezonama.

Album "Ipak verujem u sebe" donosi nove hitove "Jos uvek sanjam" i "Burna pijana noc". Pocetkom 1982. godine u grupu se vraca bubnjar Boban Pavlovic i kao predgrupa nastupaju na koncertu Dzoa Kokera (Joe Cocker) u hali Pionir. Samostalni koncert drze na Tasmajdanu 10. juna 1983. godine sa predgrupama Potop i Kerber. Lider zemunske jazz rock grupe Potop, klavijaturista Sasa Lokner, ubrzo postaje clan Galije. Oktobra iste godine, u Mancesteru, sa producentom Gordonom Roulijem (Gordon Rowley) snimaju album "Bez naglih skokova". Materijal je miksovan u Kaliforniji. Ploca ne donosi nijedan hit, a pesmu "Ti me svojom hladno}om ne kusaj" komponovali su na stihove Sergeja Jesenjina. Krajem 1983. godine dobijaju zanimljivo priznanje iz Splita. U okviru ankete za istra`ivanje omladinskog turizma, proglaseni su "najboljim zivim dogadajem na obali". U rodnom Nisu, zapocinju redovne nedeljne koncerte u Muzickom klubu 81 na kojima sviraju obrade svetskih standarda."

ZORAN RADOSAVLJEVIC

1951-2004

Zoran Radosavljevic, za prijatelje samo Cupa, po obrazovanju je bio gradjevinski inzenjer, ali je celim svojim bicem bio umetnik - esteta, muzicar, producent, pedagog, humanista... I to autenticni, iskreni, bezrezervni i potpuni. Onakav kakvi postoje samo u idealnom svetu, gde su emocija, strast, iskrenost, predavanje i cistota vrhunske vrednosti. Njegov drugi nadimak, Best, na engleskom jeziku znaci najbolji - a svako koga je Zoran bar jednom u svom zivotu dodirnuo lepotom svoje jednistvene licnosti bice zauvek ponosan na trenutke provedene sa njim.

Rok muzika je bila njegova vrhunska religija - ona koja propoveda ljubav, toleranciju, razumevanje, prihvatanje i postovanje razlicitosti kultura, nacija, ideologija, muzickih stilova. Detinjstvo je proveo u Cacku, gde se rokom zarazio jos u djacko doba, a zatim u studentsko i zrelo doba u Nisu - gde je ostavio najdublji stvaralacki trag. Ne samo kao basista, vec kao cuvar istinske rokerske misije najvece niske rok grupe svih vremena, Galije. Posle Galije, kojoj je podario celu deceniju, 1989. godine, Zoran je sa prijateljima osnovao i vodio najpre kafe Pan, a zatim Rock, gde je istinska, izvorna rok prica nastavila da zivi kroz svakodnevne svirke mladjih i neafirmisanih snaga. Njih je Zoran uvek bezrezervno podrzavao, kako idejama, tako i materijalno, a vrlo cesto i sam svirajuci.

Poslednja faza Zoranovog zivota bila je vezana za rad u Niskom kulturnom centru, u koji je dosao prelomne 2000. godine, posle promena za koje se nadao da ce doneti novo svetlo u zivote svih nas, koje je prethodno bilo silom ugaseno tokom poslednje polovne decenije dvadesetog veka. Na zalost, ta svetlost nije bila sunce kome se on nadao, vec samo bleda senka ideala sa kojima i za koje je ziveo.

Rok kao dominatna i emancipirajuca snaga ne samo kod nas, vec ni u svetu nije vise imao polet i entuzijazam da nove generacije klinaca uzdigne do sloboda koje je Zoran sa svojom generacijom osvojio i osetio. Mozda je i to bio uzrok njegove bolesti, koja ga je lagano, ali neprekidno krala od nas. A Zoran je bolest stoicki podnosio cele cetiri godine, sve vreme se iz bolnice vracao na posao, borio se i nije gubio nadu. Nadu u bolje, u lepsi, pravedniji i harmonicni svet.

Srdjan Stojanovic Srcko