Septembar 2005.

Povodom godisnjice smrti Zorana Radosavljevica - Cupe, grupa njegovih

prijatelja odlucila je da muzickim memorijalom "Najvaznije je biti zdrav - 1. rok

memorijal Cupa2005", obelezi secanje na ovog izuzetnog coveka. Ucesce u

realizaciji ovog projekta koji ce se odrzati u nedelju, 04. septembra 2005., na

Letnjoj pozornici sa pocetkom u 20.00 casova, uzeli su gotovo svi gradski muzicari

- Cupini prijatelji, kao i mnogi ljudi iz sveta kulture i umetnosti.

Svima nama su se i profesionalno a i privatno putevi neprestano ukrstali sa Cupinom

stalnom potrebom da svima, bez izuzetka bude prijatelj. Posebnu paznju i podrsku

Cupa je poklanjao mladim muzicarima.

Zato smo i odlucili da njima, mladim muzicarima i na ovoj manifestaciji posvetimo

paznju i postovanje.

Jedoj od sledecih mladih grupa:

-Blessingforce

-Mamutu

-Decubitus

-Syptic

-Subside

pripasce nagrada "VEDA".

Prema nasoj ideji ova ce nagrada, kao i ceo projekat, postati tradicionalna

gradska manifestacija.

Pored ovih mladih grupa, ove godine ce ucestvovati i njihove starije kolege a

Cupini prijatelji:

-Bubamare-Leskovac, jedan od najranijih Cupinih bendova

-Mama-rock

-Tam Tam

-Penthouse band

-Keber

-Perestrojka

Gosti:

-Zoran Brankovica - Cacak, sa Cupom bio u grupi "Decaci sa Morave"

-Dejan Cukic - Beograd

-Milan Delcic - Delca, Beograd

-Sasa Lokner - Beograd

-Biljana Krstic Beograd

Uporedo sa ovom manifestacijom inicirano je osnivanje fonda "Zoran Radosavljevic -

Cupa". Iz sredstava ovog fonda, prema nasoj ideji, pomagali bi se mladi mucicari iz

svih muzickih oblasti.

Ovom prilikom pokrenut je Internet sajt koji ce stalno pratiti sve u vezi ove

manifestacije kao i fonda.

Adresa sajta je: www.cupa-memorial.org

Organizacioni odbor:

"1. ROK MEMORIJALA CUPA 2005"

ZORAN RADOSAVLJEVIC

1951-2004

Zoran Radosavljevic, za prijatelje samo Cupa, po obrazovanju je bio gradjevinski inzenjer, ali je celim svojim bicem bio umetnik - esteta, muzicar, producent, pedagog, humanista... I to autenticni, iskreni, bezrezervni i potpuni. Onakav kakvi postoje samo u idealnom svetu, gde su emocija, strast, iskrenost, predavanje i cistota vrhunske vrednosti. Njegov drugi nadimak, Best, na engleskom jeziku znaci najbolji - a svako koga je Zoran bar jednom u svom zivotu dodirnuo lepotom svoje jednistvene licnosti bice zauvek ponosan na trenutke provedene sa njim.

Rok muzika je bila njegova vrhunska religija - ona koja propoveda ljubav, toleranciju, razumevanje, prihvatanje i postovanje razlicitosti kultura, nacija, ideologija, muzickih stilova. Detinjstvo je proveo u Cacku, gde se rokom zarazio jos u djacko doba, a zatim u studentsko i zrelo doba u Nisu - gde je ostavio najdublji stvaralacki trag. Ne samo kao basista, vec kao cuvar istinske rokerske misije najvece niske rok grupe svih vremena, Galije. Posle Galije, kojoj je podario celu deceniju, 1989. godine, Zoran je sa prijateljima osnovao i vodio najpre kafe Pan, a zatim Rock, gde je istinska, izvorna rok prica nastavila da zivi kroz svakodnevne svirke mladjih i neafirmisanih snaga. Njih je Zoran uvek bezrezervno podrzavao, kako idejama, tako i materijalno, a vrlo cesto i sam svirajuci.

Poslednja faza Zoranovog zivota bila je vezana za rad u Niskom kulturnom centru, u koji je dosao prelomne 2000. godine, posle promena za koje se nadao da ce doneti novo svetlo u zivote svih nas, koje je prethodno bilo silom ugaseno tokom poslednje polovne decenije dvadesetog veka. Na zalost, ta svetlost nije bila sunce kome se on nadao, vec samo bleda senka ideala sa kojima i za koje je ziveo.

Rok kao dominatna i emancipirajuca snaga ne samo kod nas, vec ni u svetu nije vise imao polet i entuzijazam da nove generacije klinaca uzdigne do sloboda koje je Zoran sa svojom generacijom osvojio i osetio. Mozda je i to bio uzrok njegove bolesti, koja ga je lagano, ali neprekidno krala od nas. A Zoran je bolest stoicki podnosio cele cetiri godine, sve vreme se iz bolnice vracao na posao, borio se i nije gubio nadu. Nadu u bolje, u lepsi, pravedniji i harmonicni svet. Gledao je smrt u oci i rugao joj se...

Srdjan Stojanovic Srcko